Ova priča je apel, pre svega, roditeljima.

Telefonski razgovor prvi:  u sred priče sa drugaricom njena ćerka upada usplahireno u vezu jer iz kupatila čuje brata kako priča sam sa sobom. Majka je umiruje rečima da je verovatno na liniji mobilnim telefonom, medjutim ćerka je uporna i insistira da majka interveniše jer dečko bunca.

Na osnovu drugog razgovora telefonom (nekoliko časova kasnije sa istom sagovornicom) saznajem sledeće: dečak (14 godina) je ostao u bolnici, na toksikologiji, gde ga je mama odvela jer je mislila da se nadrogirao s obzirom na to da je, kada je provalila u kupatilo, nije prepoznao, stvari su bile ispreturane, šolja zapušena, a dečko je neprekidno buncao...   Na majčino „on se izgleda nadrogirao“, stručnjaci sa VMA joj odmah kažu „jeo je bunike“! Uplašena žena pomisli da je u pitanju šifra za neku novu vrstu droge, a meni je, kad mi je citirala lekare, došlo da se, u sred užasne drame, nasmejem. Elem, poenta je da se u poslednje vreme, deca masovno truju biljkom koju u narodu zovu bunika. Reč je o o biljci Hyoscyamus niger, kod nas znanoj i kao datura iz porodice Solanaeae, koja samoniklo raste kao korov na zapuštenim mestima, duž puteva i ograda, svud naokolo. Korišćena je još u srednjem veku za uspavljivanje, kao magijska biljka u ljubavnim napicima jer u svom sastavu sardži alkaloide atropin, beladonin i skopolamin. Pominje se i u literaturi (u Hamletu, na primer, a poznata je i kao sastojak u napitku kojim se otrovala Julija Kapuleti).  Zbog ovakvog sastava, bunika izaziva halucinacije i delirijum, a kad dejstvo prodje, osoba se ničega ne seća. Simptomi  trovanja su crvenilo lica, otežano disanje, ubrzan puls, nemir, euforija, neverovatan poriv za pričanjem, povraćanje, raširene zenice (suprotno od efekata nekih drugih vrsta narkotika).

Do ovog traumatičnog dogadjaja (za one koje zanima - informacija da je dečko sada dobro, osim što je, srećom, silno uplašen) mislila sam, kao i svi koje sam pitala, da se izreka „lupeta, k’o da je jeo bunike“, odnosi na nekoga ko priča nesuvislo, a ustvari bunike su sve vreme bile naša realnost.  S obzirom na njenu prisutnost u okruženju i vršnjačke priče „od uveta do uveta“, apel  roditeljima da deci održe čas iz botanike i na vreme ih upozore na sve opasnosti koje prete, kako od semenki, teko i od listova i cvetova ove biljke.

Neko interno istraživanje koje smo sproveli pokazuje da je cela priča sa bunikama pokrenuta u Hrvatskoj, gde se, tokom novogodišnjih praznika dogodio i ozbiljan politički incident (sa smrtnim ishodom) kada su neki predstavnici tamošnjeg Sabora konzumirali ovu biljku u „šamanskom šatoru“...