Uticaj mesečevih mena na život na Zemlji – sujeverje, bapske priče ili pojava koja, iako nije naučno objašnjena, zaista deluje? Ne zna se tačno da li su Vavilonci ili Egipćani izmislili kalendar sadnje po mesečevim menama. Ono što je poznato je da je u vreme kad časovnika nije bilo jedini pouzdan način odredjivanja vremena bila orjentacija prema Suncu, Mesecu i zvezdama. Kako je vreme prolazilo, svaka nova generacija je dodavala, menjala i precizirala sistem sadjenja biljaka u različitim mesečevim fazama.

S obzirom da je dokazan uticaj  Meseca na plimu i oseku, odnosno na menjanje nivoa vode, razradjena je ideja kada će posejano seme upiti najviše vlage iz tla i kada će se najbrže razviti. Pored toga što je empirijski utvrdjeno da biljke posejane u različitim mesečevim fazama napreduju različitom brzinom, ustanovljeno je i da plodovi (voće i povrće) ubrani u pravo vreme ostaju sveži znatno duže od onih sakupljenih u „pogrešnim“ lunarnim fazama. Upravo ovakva iskustva dovela su  do „ponovnog otkrića“ značaja upotrebe lunarnog sistema u moderno vreme, pa je mesečev sistem sadjenja (baštovanstva) sve više na ceni.

Postoje tri različite metode sadjenja po“mesecu“: sinodički, sideralni i biodinamički.

Sinodički polazi od podele lunarnog ciklusa na 4 faze/kvartala. Ciklus traje 29,6 dana, a u njemu se biljke dele na 4 kategorije: biljke korena, biljke lista, biljke sa semenima spolja i biljke sa semenima unutra.

Biodinamički ciklus je detaljniji i koristi 12 horoskopskih znakova kao metod pozicioniranja meseca.

Sideralni je veoma sličan biodinamičkom izuzev što u obzir uzima i rotaciju Meseca oko Zemlje za definisanje najboljeg vremena za setvu i berbu.