Kuc, kuc, kuca proleće na vrata. A sa njim stiže i gooomila poslova oko cveća. U redu, spremni smo, naoružali smo se motivacijom, zasukali smo rukave i odlučni smo da se obračunamo sa neredom kako bi na vreme pripremili uslove za nastupajuću cvetnu sezonu. Samo nam nedostaje plan rada i malo dobre organizacije. Evo predloga odakle krenuti i šta uraditi.

Poslovi oko bašte su najurgentniji jer se posledice mraza, vlage i duge zime vide i „iz aviona“. Zato alat (testera, razne vrste baštenskih makaza, grabulje, ašov) u stroj, velike kese (najbolje one crne, biorazgradive, a kvalitetne) pod mišku, rukavice na ruke i krećemo, najpre od krupnih stvari: suve, stare i slomljene grane sečemo, čistimo odlučno i sistematski svako drvo, žbun, a onda i ostale biljke. Šišamo sve što je trulo, polomljeno ili što štrči tako da narušava estetiku i formu zelenila.

Takodje, mart je mesec idealan za orezivanje ruža, puzavica (visterije i tekome na primer), stabala i voća. Razne vrste dekorativnih trava (pampas ili penisetum, recimo) sada izgledaju priližno tužno. Zato, makaze u ruke i pažljivo orezivanje do mesta u podnožju biljke gde su čvrste stabljike spremne da poteraju mladice.

Trava vapi za prihranom, a šišanje će sačekati da se zemlja potpuno osuši.

Što se pranja pločnika, betona, staza, žardinjera i baštenskog nameštaja tiče, puštanje vode u vrtu mora da sačeka adekvatan meteo izveštaj i prognozu koja garantuje konstantnu temperaturu u plusu. A kada se to desi: crevo u jednu, četka u drugu ruku i ribanje. Fitnes akcija za celo telo.
Ovo čišćenje i dezinfekcija su potrebni svima, a naročito baštama u kojima se baškare ljubimci. Oni su „dobro“ obeležili svoju teritoriju pa je boravak na otvorenom/a zatvorenom , kakav je prostor u vrtu, prilično nepodnošljiv dok se „mirisi“ ne uklone.

Šta još?

A da, ako razmišljate da li da poharate štendere sa kesicama semena letnjeg cveća, preporuka: to je dosta zahtevan posao za neiskusne, jer podrazumeva adekvatan supstrat, ujednačenu temperaturu, staklo za pokrivanje semena, svakodnevno orošavanje i provertavanje, itd, pa možda nije loše da ljubitelji cveća koji nisu naročito vešti, idu na sigurno, sačekaju još malo i elegantno kupe već odnegovane biljke, tj.rasad spreman za sadjenje u baštu ili žardinjere. Oni iskusni ili entuzijastični znaju šta im je činiti i ne treba gubiti vreme na reči, jer na kesicama ionako sve piše.

Cveće u zatvorenom prostoru treba prekontrolisati (da li ima štetočina ili paučine), saksije odneti na tuširanje u kadu kako bi se biljke oslobodile prašine, osvežile i spremile za period vegetacije.

Da ne zaboravim – ukoliko je budžet limitiran (a zar drugačiji i postoji u zemlji Srbiji, pitaćete) onda obavezno, dok vagate da li da investirate u još jednu vrstu cveća ili u prihranu za cveće, odlučite u korist ovog drugog, jer je prihranjivanje biljaka, bilo da je reč o spororastvarajućem ili tečnom djubrivu, neophodno kako bi biljke pružile maksimalnu raskoš u lisnom bujanju i cvetanju.

Ovo je gruba skica grubih radova. Usput se, kao uvek u životu, javlja niz drugih poslića koje treba obaviti.  O pauzama za kafu, kolače i razgovor sa prijateljima i cvećem, nekom drugom prilikom.